Razvoj kafe
Istorijski gledano, poreklo kafe vezano je za Etiopiju, gde se čovek prvi put sreo sa biljkom kafe, njenim svojstvima i uticajima, kao biljkom koja utiče na snagu i energiju odnosno dobro raspoloženje. Na tom samom početku kafa se nije odmah konzumirala u vidu espreso kafe, već su ljudi od nje pravili napitak od kafe, vino od kafe, čokoladice od kafe, koristili kafu kao začin i dodatak raznovrsnim jelima.
Da pomenemo da reč „kafa“ („kava“, „kahva“) potiče od arapske reči „qahwah“ a u prevodu znači – napitak od kafe!
Dugo godina je kafa kao proizvod bio strogo čuvan u okviru granica Bliskog istoka, odnosno u Jemenu, tek krajem 15.veka počela je da se prenosi ka Srednjem istoku, Indiji, a zatim i šire. U 17.veku počela je da se gaji i po Evropi, tačnije po Holandiji i Francuskoj, a zatim stiže i do Latinske Amerike. Interesantan je istorijski podatak da u period 18.veka dolazi do biljne bolesti koja je napala većinu svetskih plantaža osim onih u Brazilu. I od tada je Brazil postao vodeći u proizvodnji različitih vrsta kafa.
Kafa spada u tropske biljke koje uspevaju na odredjenoj nadmorskoj visini u zavisnosti od vrste. Različite sorte uspevaju u različitim uslovima izmedju 600 i 2000 m nadmorske visine, sa odredjenom količinom vlažnosti, toplote i ostalih klimatskih faktora koji direktno utiču na kvalitet i kvantitet ploda. Plod drveta kafe naziva se koštunica ili trešnja i dobija jasnu crvenu boju tek kada potpuno sazri, posle šest do dvanaest meseci.
Arabika je veoma kvalitetna kafa, izvrsnih svojstava, najcenjenija i ima najvišu cenu (procenat kofeina je od 1-1,5%). U prirodi rađa na drvetu koje može da dostigne visinu i do 6 metara, ali se stablo kafe na plantažama, radi lakšeg branja, skraćuje na visinu do 3 metra. Gaji se u tropskim i ekvatorijalnim delovima Amerike, Afrike i Azije gde je uvek proleće ili umereno leto.
Robusta se uzgaja u Africi i Aziji (Indiji, Indoneziji, Vijetnamu), na nadmorskoj visini do 600 metara). Uzgoj ove vrste je lakši, a otpornija je na tropske vrućine i parazite i raste na nižim nadmorskim visinama, te ima i nižu cenu. Može da uspeva u teškim uslovima kao što su prašume. Nažalost, bolja otpornost Robuste utiče na povećanu gorčinu i oporost, tako da je u odnosu na Arabiku prisutna samo oko 25 % u svetskoj proizvodnji mešavina kafa. Robusta se koristi u mešavinama jer svojim ekstraktom i visokim procentom kofeina (2,3-3,5%) napitku daje bogat ukus. Njeno učešće u mešavinama je manje, napitku daje punoću, dok aroma napitka potiče od Arabike.
Veoma je bitno kako i u kom procentualnom odnosu se mešaju razne vrste kafe sa različitih podneblja. Neke kafe su aromatičnije, neke jače a neke slabije. Neke poseduju autentičnu kiselost ili gorčinu, a svako podneblje daje drugačiji ukus, miris i kvalitet kafi. Tako se u različitim krajevima sveta piju različite mešavine i one odražavaju ukus ljubitelja kafe tog podneblja.